...i dalje joj teoretski može suditi za „zločine“ iz prvobitne optužnice koji su ostali „nekažnjeni“.
Slikar je to lepo objasnio. E Franc, da sam znao da ću te u životu tako često sretati pažljivije bih te čitao u mladosti.
Preporuke:
0
0
2
utorak, 27 oktobar 2009 09:03
Jasna Simonović
Gospođa Plavšić je sama odlučila da "uđe u nagodbu"....Izabrala je da joj ne bude suđeno...Optužena je za genocid...Ona ga je prihvatila "unapred"...Je l tako? Unapred se duboko izvinjavam svima ako nisam u pravu jer "ratnu Bosnu" slabo poznajem...
Iskreno se nadam da će gđa Plavšić po izlasku iz zatvora znati sama da nam o "genocidu" ispriča svoju priču i da će provesti spokojnu starost gde god bila...
Preporuke:
0
0
3
utorak, 27 oktobar 2009 10:53
aleksandar
Nikakvo saosećanje dotična ne zaslužuje.
Stavila je svoj lični, minorni, bedni interes iznad interesa naroda i Republike Srpske (a što se kog đavola mešala u politiku ako nije bila dovoljno jaka da snosi posledice, niko je nije terao), iako je žena u priličnim godinama, pri kraju svog životnog puta.
Nikakvog racionalnog razloga nije imala za tako nešto osim svoje lične slabosti i egoizma. A prijalo joj je i godilo kada je bila na čelu RS i glumila važnu ličnost. Čak se nešto junačila, pa Slobi svojevremeno nije htela da pruži ruku. To je često javno isticala kao dokaz svoje "hrabrosti" i beskompromisnosti u odbrani svojih ideala i interesa RS. Tu je, pred "diktatorom Slobom" bila hrabra, a pred haškim Minotaurom, pred onom tragikomičnom američkom pudlicom Karlom Del Ponte, Biljana se spustila na kolena, klekla, i sasvim sebično pogazila interese svoga naroda. A interes njenog naroda nije ukidanje RS i unitarizacija tzv. "Bosne", čemu u krajnjoj liniji služi njena uistinu bedna nagodba sa onim američkim čedom - čudovištem od "tribunala".
I šta je postigla. Njen narod će je prezirati, a oni sa druge strane, neprijateljski raspoloženi prema njenom narodu koji žele unitarnu tzv. "Bosnu", neće o njoj misliti ništa bolje nego što su mislili pre njenog moralnog sunovrata, nego će je i dalje mrzeti.
Tako nešto zaslužuje samo prezir i osudu.
Ne znam šta će samo onom Dodiku to metanisanje oko nje.
To me i brine, jer ako se tako ponaša prema Plavšićki, nisam siguran da je iskren u svojim namerama povodom očuvanja i zalaganja za interese Republike Srpske.
Oprez braćo u RS u pogledu Dodika.
Preporuke:
0
0
4
utorak, 27 oktobar 2009 11:26
Srbi su žrtve antisemitizma!
Sada je svima jasno da je scenario za konačno rešenje srpskog pitanja bio samo uvod u buduće komadanje Izraela. Ono što se u prethodne dve decenije dogodilo "balkanskom Izraelu", danas se sprema onom bliskoistočnom. Poznato je da je američka Demokratska stranka leglo anticionista tj. antisemita pod snažnim uticajem nemačkog lobija. Na Evropu ne treba trošiti reči, politika Nemačke, Austrije ali i neopetenističke Francuske svedoči da EU oduvek bio samo jedan veliki antisemitski projekat, nastavak politike konačnog rešenja drugim sredstvima.
Nesrećna Plavšićka bila je žrtva vešte manipulacije američkih demokrata koji danas pokazuju svoje pravo lice. To što je Plavšićka nasela na njihovu igru mi možda možemo da razumemo ali bilo bi pogrešno da zbog toga sada od nje pravimo heroja. Ona je bila pogrešna osoba na pogrešnom mestu u pogrešnom trenutku. Isto važi za celokupni politički vrh RS-a.
Ostaje nam da se nadamo da Milorad Dodik neće ponoviti greške svojih prethodnika.
Preporuke:
0
0
5
utorak, 27 oktobar 2009 12:16
Ala
Ljudi grese a bogovi prastaju....
Ako je gresila,neka joj bude oprosteno...
Dobrodosla !
Preporuke:
0
0
6
utorak, 27 oktobar 2009 13:00
Stefan Karganović
Gospođa Jasna Simonović nema pojma o čemu govori. Moj tekst je bio objektivno-analitički. Simonovićeva treba pažljivo da pročita tekst Aleksandra Pavića, koji je objektivno-lični i koji rasvetljava mnoga pitanja koja ona postavlja i na koja ona pruža lakomislene i irelevantne odgovore. Ne, gospođa Plavšić uopšte nije „prihvatila genocid unapred,“ niti u pravnoj praksi, pa čak ni opakog Haškog sudilišta, takva mogućnost postoji. Kao što sam u svom tekstu objasnio, ona je prihvatila „krivicu“ za progon, a to je nešto drugo. Aleksandra neko treba da opomene na onu englesku izreku „There, but for the grace of God, go I.” O ljudskim postupcima u složenim i delikatnim situacijama, ako bi se uopšte prihvatili da o njima sudimo, moramo rasuđivati umereno i uravnoteženo. I njemu preporučujem da prouči tekst Aleksandra Pavića da bi imao neophodni background. Mi možemo, i treba, da budemo pravedno kritični prema svima, ali bezosećajna osvetoljubivost prema nepoznatoj osobi, bez ikakvog uvida u njeno pravo stanje i pobude, nešto je što navodi na povraćanje.
Preporuke:
0
0
7
utorak, 27 oktobar 2009 13:02
mr. Miloš D. Jovanović
Da ponovim i ovde svoj komentar:
Uz svo poštovanje ličnosti dr. Biljane Plavšić, razumevanje njenih nedoumica i trzavica, podvukao bih i junačko ali ludačko prihvatanje krivice. Ovaj potez, iznuđen, zna se od koga i kada, ipak ima simboliku i jasnu odrednicu. Ona je postradala bez krivice ali i podlegla sili. Podlegla je uticaju, za šta je ne krivim ali samo podsećam na jednu narodnu.
"Ko sa đavolom tikve sadi, o glavu mu se obijaju".
Samo je to trebala da zna, a zaboravila je.
Preporuke:
0
0
8
utorak, 27 oktobar 2009 13:49
Novosađanka
Aleksandre, potpusujem vaš komentar!
Kao Srpkinja, za gđu Plavšić nemam lepu reč, nažalost...
Preporuke:
0
0
9
utorak, 27 oktobar 2009 14:15
Jasna Simponović
Stefan Karganovic...Pročitajte ponovo moj komentar...Da nemam pojma, sama sam rekla ..
Sa "Je l? tako?",postavila sam pitanje, a ne presudu...
Hvala na objašnjenju: "Ne, gospođa Plavšić uopšte nije „prihvatila genocid unapred,“ niti u pravnoj praksi, pa čak ni opakog Haškog sudilišta, takva mogućnost postoji. Kao što sam u svom tekstu objasnio, ona je prihvatila „krivicu“ za progon, a to je nešto drugo"...
U svakom slučaju prihvatiti krivicu znači biti kriv, toliko znam...
A gdji Plavšić želim da je ni u mislima više ništa ne progoni...
Preporuke:
0
0
10
utorak, 27 oktobar 2009 14:53
DŠ
Idući sam komentar ostavio i na hrvatskomu portalu, stoga bio molio da se moderator suzdrži od cenzorskih škara.
Biljana Plavšić osuđena je ratna zločinka i apsurdno je priređivati joj doček. No valja joj odati tiho priznanje što je smogla snagu da javno otkrije kakvom se genocidnom taktikom služio genocidni velikosrpski stroj. Kojemu je i sama pripadala!
Na žalost, u to se kolo priključio i Franjo Tuđman koji je s Rašom i Slobom sprovodio četnički plan "humanoga preseljenja". Stoga su hrvatski Srbi preseljeni iz Krajine, a bosanski Hrvati iz Posavine.
Zahvaljujući suludoj generalissimusovoj politici, dali smo najbolju zemlju za kamenje i krš. Još smo i dobro prošli jer se valja prisjetiti da je Tuđmana htio darovati Slovencima najveći dio Savudrijskoga zaljeva, a da je Karadžiću nudio dubrovačko zaleđe.
Preporuke:
0
0
11
utorak, 27 oktobar 2009 14:54
aleksandar
Za Stefana Karganovića.
Hvala na preporukama, ali nisu mi neophodne.
Nisam ni surov ni bezosećajan, međutim kada su državni i narodni poslovi u pitanju, očigledno malo drugačije i manje emotivno gledam na stvari od Vas. Stavljanje na čelo naroda u sudbonosnim trenutcima pretpostavlja spremnost na žrtvu. Plavšićeva je političar, a ne običan građanin, koji se pojavio ne pred običnim sudom, već pred srpskim čistilištem u Hagu, koji je i obrazovan (imate li šta tu da prigovorite?) zarad službene i zvanične potvrde američke odluke da su Srbi loši momci i krivi za sve, te da su izvršili ni manje ni više nego "genocid" u tzv. "Bosni", a da su druge Titove "Republike" napali i izvršili agresiju na njih.
Sudbina, lične drame, osećanja, emocije, dileme i "trileme" jedne Plavšićke, ili mene, ili Vas na primer, nisu ništa u odnosu na sudbinu i i nterese srpskog naroda i Republike Srpske, koji su objektivno (imate li šta tu da prigovorite?)od Plavšićke dovedeni u teži položaj nego što su pre njenog salta mortalea bili.
Kakve veze ima iz kojih razloga je Plavšićka priznala "progoniteljsku srpsku politiku" kada je rezultat objektivno katastrofalan po RS i Srbe u njoj.
Na muci se poznaju junaci.
I mnogi drugi su bili na sličnim "mukama" kao Plavšićeva, a nisu pristali na ucene, predloge i danajske darove haškog Minotaura.
Mogao je i pomenuti Sloba da prihvati "krivicu" i da se osveti Srbima koji su ga prvo uzdigli a zatim bez griže savesti isporučili Minotauru na Vidovdan, a mogao je i Ratko Mladić da se preda i da prihvati "krivicu" i da se nagodi, pa da umesto doživotne robije dobiju "samo" po pedeset godina zatvora i "bolji" zatvor.
A Republika Srpska da zvanično postane "genocidna tvorevina" te da se demokratorima iz Amerike i sa zapada uputi otvoren poziv da je ukinu.
Ali oni to nisu učinili.
Plavšićka je na slobodi, poželimo joj puno zdravlja i dug život.
A šta će biti sa Republikom Srpskom i Srbima u njoj? Hoće li i oni ostati slobodni, makar onoliko koliko su sada.
Preporuke:
0
0
12
utorak, 27 oktobar 2009 14:54
DŠ
A s kim je surađivao naš generalissimus neka osvijetle riječi Danice Drašković, supruge Vuka Draškovića!
"U vreme dok je njen suprug pozivao građane na "gandijevski otpor" i mirne šetnje, tokom vrele zime 1996/7, Danica je imala drugačije mišljenje: "Miloševići ništa drugo nisu zaslužili nego da ih narod razapne konjima na repove zbog ovoga što mu rade… Njima samo treba motka u glavu… Sve treba blokirati. Njihovu kuću treba blokirati, treba ih gađati paradajzom i kamenjem, baciti bombu."
Radikalizam i smelost Danice Drašković nisu bili očigledni samo u tezama s kojima je bio saglasan veći deo Srbije. Naprotiv. U vreme najveće nacionalističke euforije, 1993. godine, kao supruga predsednika jedne nacionalističke stranke, za "TV novosti" izjavila je nešto za šta je malo ljudi u tom trenutku imalo hrabrosti: "Ovo je strašno, ta laž koju pričaju Dobrica Ćosić i Slobodan Milošević, kako mi ne ratujemo u Bosni, a znamo da je Srebrenicu osvojila jugoslovenska vojska koja je krenula iz Bajine Bašte. Mi to znamo, jer imamo tamo ljude koji su to videli – 280 tenkova je bilo, a vatrom su zasipana sva okolna muslimanska sela dok ih nisu pretvorili u krvavu kašu." Skoro istovremeno, za Studio B tvrdila je da bi Vuk "u svom Gacku danas branio Muslimane koji su tamo žrtva etničkog čišćenja, a ne Srbe koji su se tamo osramotili". U to doba silno se najedila i na novinare "Borbe" koji nisu objavili deo intervjua u kojem je govorila kako žali što nije bila u prilici da "pljune Arkanu u lice kada je paradirao Terazijama žedan krvi srpske omladine". Iako su u pitanju stavovi koje je u to doba izgovaralo jako malo ljudi, stavovi koji su u to doba mogli da koštaju i glave, desilo se da je ta antiratna i humanistička dimenzija Danice Drašković pala u drugi plan."
Preporuke:
0
0
13
utorak, 27 oktobar 2009 15:00
aleksandar
Za Stefana Karganovića.
Ono "povraćanje" u poslednjoj rečenici Vašeg komentara ostavljam na čast Vašem vaspitanju, "umerenosti i osećajnosti".
Sa poštovanjem.
Preporuke:
0
0
14
utorak, 27 oktobar 2009 15:12
Jasna Simonović
Stefane Karnagović, I nemojte se, molim vas, ljutiti, na nas neznalice finesa pravne terminologije...
Nikada u Beogradu nisam u životu videla ni tračak "progona na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi"...Šteta što je gđa Plavišić odlučila da ćuti...milsim da bi i njoj bilo lakše da se izjada "svojima"... Što rekla "Ala", "ljudi greše"....a ja dodajem: "ljudi i praštaju"...
Preporuke:
0
0
15
utorak, 27 oktobar 2009 15:15
Ruzica Vujovic
Ne treba biti nepravedan prema Biljani Plavsic. Sada je lako reci da pretstavnicima USA i EU nikada ne treba verovati, posle bitke svi su generali. Nadajmo se da smo na iskustvu srpskih politicara koji su svoju naivnost u odnosu sa Zapadom skupo platili nesto naucili. Mislim da politicari iz Republike Srpske jesu, ali da se isto ne moze reci za politicare iz Srbije. Meni licno je mnogo manji problem da razumem zasto se Biljana Plavsic nije najbolje snasla, mnogo veci problem mi je da razumem da sada, nakon gigantskog zlocina nad Srbima u Hrvatskoj, Bosni, na Kosovu i svega sto znamo o Hagu, srpski politicari kao sto su Aleksandar Vucic hodocaste u USA.
Preporuke:
0
0
16
utorak, 27 oktobar 2009 15:38
zoran
Mislila je samo na sebe a ne na srpski narod,priznavši genocid.
Preporuke:
0
0
17
utorak, 27 oktobar 2009 16:48
Stefan Karganović
Za Aleksandra:
Povraćanje nije stvar vaspitanja. To je nedobrovoljni fiziološki refleks. Obično ga izaziva mučnina.
Preporuke:
0
0
18
utorak, 27 oktobar 2009 17:57
priča
Priča jeste tragična, ali ne tragičnija od sudbine našeg naroda s one strane Drine. Njima, naravno niko neće dati nikakav popust zbog toga.
Posle priličnog čitalačkog iskustva mogu reći da je u više od tri četvrtine slučajeva autor sebi napravio štetu polemišući sa komentatorima. Ne radi se ovde s kim se ja slažem, Jasnom, Aleksandrom ili Stefanom, već o tome da komentator ima pravo i da ne bude u pravu, i to naveliko. I autor ima to pravo, ali se nekako podrazumeva da on bolje razume stvari od prosečnog čitaoca ili bar da bolje razume kako stvari stoje u životu. Dolazak do neke tačke gledišta je proces, i mi smo svi na tom putu na drugoj tački. Do kraja, ma koliko ispravan, svako mora doći sam, besmislica je da autor ili iko ikome išta objašnjava jedan-na-jedan.
Preporuke:
0
0
19
utorak, 27 oktobar 2009 20:04
Peter RV
Ma da izgleda otcena Plavsicevog stava surova, moram da se potpuno slozim sa Aleksandrom.
Nase RS rukovodstvo je bilo nedoraslo situaciji zbog njihove naivnosti. A i Milosevic ih je okurazirao u tome, izljavljujuci da "kad se sazna istina" Srbi ce izaci pobjednici. Svako je nekako vjerovao da je srpski sukob sa zapadom bio nekakva tragicna zabuna koja ce se ispravit kad se istina sazna. (Biljana Plavsic sama, je znala da produbljuje ovu zabludu, nazivajuci Amerikance kao "nase saveznike") Kao da su akcije Zapada ikad imale neke veze sa istinom ili postenjem.
Slazem se potpuno sa Aleksandrom : ako ne mozes da podneses vrucinu mjesto ti nije u kuhinji (izreka pripisana Harry Truman-u).
Nasi dirigenti (s obe strane Drine) su bili, i ostaju, diletanti. Samo nas je mili Bog spasio od potpune katastrofe.
Preporuke:
0
0
20
utorak, 27 oktobar 2009 21:27
Nebojša Matić
Plavšić nas još jednom opominje da se svetska, kosmopolitska politika ne može uspešno voditi improvizovanim, narodnjačkim sredstvima …Ako je tačno reći da se u tom kompleksu donedavni univerzitetski profesor prirodnih nauka Biljana Plavšić vrlo slabo snalazila …
A jel je terao neko da se uopšte meša u politiku, i to vrlo vehementno? Bilo bi bolje i za nju i za nas da nije.
Ne samo da je Biljana Plavšić za ženu u njenim godinama, i njene marginalnosti u odnosu na donošenje bilo kakvih značajnih odluka, dobila preterano visoku kaznu, već je na izdržavanje te kazne bila poslata u Švedsku, i to u jedan zatvor gde su obično prestupnice iz raznih muslimanskih zemalja koje su uživale da je sadistički maltretiraju …
I gde joj je svakako bolje bilo nego da je služila tamo gde bi po logici I trebala: u zemlji gde je vršila inkrimisane radnje.
gospođa Plavšić je postala prvi visokopostavljeni član srpskog rukovodstva sa jedne ili druge obale Drine koji je bio osuđen za jedan od gnusnih zločina koji se pripisuju srpskoj strani ...
Ne srpskoj strani, nego Biljani Plavšić i rukovodstvu RS.
Šta znači pojam „nagodbe“ u Haškom tribunalu? To praktično znači da optužena osoba, koja ne želi da se izlaže tegobama i maltretiranju suđenja i koja preferira manje više predvidljivu kaznu, pristaje na krivicu po nekoj tački optužnice koja je prihvatljiva tužilaštvu.
I? To je njena procena, verovatno pametna. Nije morala , kao što nisu morali ni uradili ni ostali.
Preporuke:
0
0
21
utorak, 27 oktobar 2009 23:22
aleksandar
Za Stefana Karganovića.
Ispali bi ste veći filozof da ste blagoizvoleli da nam otkrijete tu tajnu (koju izgleda ljubomorno čuvate), i prosvetlite mene neukog, zlog i surovog, zbog čega je Plavšićeva, zbog kakvog opravdanog "stanja, događaja, emocije, dileme, ličnih prilika" potpisala "pakt sa đavolom", i pred američkim sudom priznala krivicu, koja, s obzirom na njenu nekadašnju funkciju, teško tereti strašnim mukama i žrtvama stečeni položaj naroda kome pripada i Srpske čije interese se bila zaklela da će da štiti.
Da ima nešto u onome što sam sve vreme pokušavao da Vam kažem, najjasnije svedoči i današnja izjava onog, nama Srbima velikog i iskrenog neprijatelja Željka Komšića. Možete je pročitati na ovom istom sajtu.
Uzgred, zaboravih prošli put da Vam ukažem na najočitiji primer kako se i na najtežim mukama može biti veliki, kako se može biti uspravan i ponosan, i kako vam niko, pa ni svemoćni Amerikanci ništa ne mogu kada ste moralno i intelektualno superiorni, kada imate nepokolebljive ideale i čvrstu volju.
Kada ste čovek od integriteta.
Pogledajte onog haškog sužnja Vojislava Šešelja, koji na pravdi boga leži u haškoj pećini godinama (niko ne zna zbog čega), i koga niko i ništa ne može da slomi.
Oni njemu bukvalno ne mogu ništa, i kako je sam u svojoj uvodnoj besedi citirajući Pjera Bezuhova rekao, on im se svima grohotom smeje, ha, ha, ha, ha.
Mogao je Šešelj da prizna "krivicu", njega optužuju za neuporedivo blaže stvari nego što optužuju vođstvo Srpske, mogao je već da bude sa svojom ženom, decom, unucima, prijateljima, da sedi po beogradskim kafanama, pa čak da bude u parlamentu Srbije.
Ali ne, napamet mu nije palo da sa neprijateljskim "sudom i tužilaštvom" ulazi u bilo kakve dogovore, već ih maestralno razobličava u svakom trenutku, nepokolebljivo se držeći svojih ideala.
Kako da tom čoveku ne skinete kapu, bez obzira šta ko misli o njegovoj politici.
Mučnina kažete.
Ubi Vas prejaka reč.
U ovom slučaju ipak ima veze i sa vaspitanjem i kulturom dijaloga.
Preporuke:
0
0
22
utorak, 27 oktobar 2009 23:44
Jedan ogorceni Pancevac
Stvarno sam ogorcen, ovoga puta na cenzorske makaze u redakciji NSPM. Toliko puta niste hteli da objavite moje komentare da se toboze "nasi susjedi" Hrvati i muslimani ne bi uvredili. A vi ovamo objavljujete fantazmagorije nekakvog lika DS. Sramota! Zar i na ovom sajtu Hrvati treba da mi popuju o nasoj tzv. agresiji?! Po cemu ste Vi sada bolji od onih u "Pescaniku" i "E-novinama". Ni po cemu. I Vi ste potvrdili staro pravilo da kada Srbin hoce da bude objektivan predje na stranu svoj krvnika. Razocaran sam i verovatno vise necu slati komentare. Izgleda se ovde cenzura potpuno ukorenila. Od slobode u ovoj zemlji nema nista. Pocecu da razmisljam o emigriranju.
Preporuke:
0
0
23
sreda, 28 oktobar 2009 01:16
Rodoljub
G."Pančevac", ovde su etnički Hrvati redak, ali... vrlo dobrodošao svet, uostalom, kao i Muslimani... ali se mahom svi oni kriju pod nesuvislim (srpskim) nadimcima.
Politička korektnost je čudo - taj rečeni "DŠ" se ovde na NSPM manje-više neometano istovario (suptilno!) po svemu što ovde inače ne prolazi ni Srbima, Crnogorcima niti Muslimanima, niti šiptarima (MALIM SLOVOM, molim!).
Smatrajte ga posledicom "demokratske tranzicije" - pa ignorišite njegove komentare, ako ga već Uredništvo "pušta". Ja samo "skrolujem" dalje.
Pozdrav!
Preporuke:
0
0
24
sreda, 28 oktobar 2009 02:04
Peter RV
Slobodan Milosevic je mogao da napravi jos bolji
"deal" sa Klintonom, koji mu je ponudio nekoliko milijona dolara da se odstrani sa scene. Neka Delic-Bentley (poreklom Srpkinja) mu je to ponudila. Kazu da ju je Sloba izbacio iz kancelarije.
Slobodan Milosevic i Vojislav Seselj nijesu nas nimalo osramotili. Plavsicka jeste.
Preporuke:
0
0
25
sreda, 28 oktobar 2009 08:00
Danilo
Bravo Aleksandre,bravo za svaki Vas komentar i svaka Vam cast.Slican komentar sam poslao u RTS ali nije objavljen.Poslije Vasih komentara nema se sta mnogo reci.
A sta reci za g-dju Plavsic?Nasla se gdje joj nije mjesto.Neka je ona ziva,zdrava i slobodna,ali i neka bude primjer kako se ono kaze:"Ko te tera u Moravu,kad ne znas da plivas".
Na Aleksandrovu opasku da narod u R.Srpskoj bude oprezan u pogledu Dodika,mogu reci da je potpuno u pravu,ali da,ipak,ne brine,jer znam kako stoje stvari u Srpskoj.Narod je taj kome je fitilj dogorio do prstiju i nece dozvoliti ni Dodiku ni bilo kome da unistava Srpsku.Srpski narod u Srpskoj je prvi put u svojoj istoriji jedinstven,nema podjela na cetnike i partizane,vjernike i ateiste, i kao sto je Radovan trazio 1992 da svi budemo samo Srbi i to je jedini uslov da uspijemo opstati i zato cemo opstati.A vidite kako se u Srbiji uporno gura podjela na cetnike i partizane,a nema jednog Radovana da kaze,dosta je podjela,svi smo samo Srbi i nista ni manje ni vise. Evo sta se desilo u Butmiru,zapadni mocnici nisu mogli nista progurati na stetu Srba,zato sto u Srpskoj nije moguc "05 oktobar",iako ga Zapad,na svaki nacin,provocira sa nekim propalim politicarima tipa Ivanica,Cavica ili Kalinica,ali svi znamo da im to nece proci.Dosta je srpske krvi proliveno da bi se sada pokleklo.Da su Srbi u Srbiji bili ovako jedinstveni,garantujem da ne bi bilo ni bombardovanja ni otimanja KosMeta,jer ne bi imali alternativnu vlast.Doduse,Putinova i Medvedeova Rusija nije ona Jeljcinova sto daje nadu u opstanak srpskog bica.
Preporuke:
0
0
26
sreda, 28 oktobar 2009 11:06
brm
DŠ
"Zahvaljujući suludoj generalissimusovoj politici, dali smo najbolju zemlju za kamenje i krš."
ajde da se odmah menjamo -čuj dalmacija i posavina..stvarnoo ste loše prošli
"Još smo i dobro prošli jer se valja prisjetiti da je Tuđmana htio darovati Slovencima najveći dio Savudrijskoga zaljeva.."
o izdaje - nudio im njihovo..skandal
".. a da je Karadžiću nudio dubrovačko zaleđe."
nažalost (po nas) mi Srbi nismo imali suludog generalisimusa, pa su naši voždovi davali istorijski naše gradove i obale umesto krševa u zaleđu i vukoj....
Hrvati su zaista neverovatan narod, umesto da ustaju narednih tisuću godina klanjajući se predsedniku partizana, njima još malo...
svašta čovek doživi - da branim Tuđmana od Hrvata, a nisam ni patrtizanovac
Preporuke:
0
0
27
sreda, 28 oktobar 2009 11:36
Brajo
Poštenje nikad ne izlazi iz mode, a Biljana Plavšić ima sramote za više života! Srce me boli kad pomislim koliko je mladića poginulo bez potomaka, a ona se nagađa i trguje da bi proživela par godina u sramoti. Jadna li je i kukavna doveka!
Preporuke:
0
0
28
sreda, 28 oktobar 2009 13:58
Serbonije
Jedna starica od 70 leta je poklekla,popustila pred uzasnim,inkvizitorskim metodama haskog minotaura.
Nije lako junak biti,posebno se to odnosi na jednu baku od 70 leta!
Preporuke:
0
0
29
sreda, 28 oktobar 2009 14:06
veteran
Aleksandar i Brajo su u pravu. Preporučujem svima da pročitaju knjižicu profesora Koste Čavoškog o Biljani Plavšić, pod naslovom "Lutka i tuđim rukama".
Preporuke:
0
0
30
sreda, 28 oktobar 2009 21:19
DŠ
Tko želi zatvarati oči pred istinom, samo neka zatvara i "skrola" dalje!
ajde da se odmah menjamo -čuj dalmacija i posavina..stvarnoo ste loše prošli
Loše smo prošli i mi i Srbi. Spominjanje kamenja i krša, a tu ne spada Dalmacija koja nije pripadala SAO Krajini, nije toliko važno jer su izgubili ljudi, nevini Hrvati i Srbi koje su prevarili Tuđman i Milošević.
o izdaje - nudio im njihovo..skandal
Tuđman je Slovencima nudio većinu Savudrijskoga (Piranskoga) zaljeva. No Hrvatska po međunarodnomu pravu ima pravo na polovicu, stoga nije u redu da se staje na slovensku stranu.
Hrvati su zaista neverovatan narod, umesto da ustaju narednih tisuću godina klanjajući se predsedniku partizana, njima još malo...
svašta čovek doživi - da branim Tuđmana od Hrvata, a nisam ni patrtizanovac
Oprostit ću srpskomu komentatoru jer Tuđmana može braniti samo luđak ili potpuni politički diletant. Vjerujem da luđak nije, stoga ga molim da ubuduće ne brani neobranjivo!
Preporuke:
0
0
31
petak, 30 oktobar 2009 00:13
Realan
@DS
Poštovani, gospodin brm Vam je dobronamerno preporučio kome da pored Vaših germansko-vatikanskih patrona zahvalite za to što zovete državom. Nema razloga da mrtvog čoveka olajavate, već koliko sutra posetite njegovo grobno mesto i odajte počast.
@brm
Čisto kao navijač Partizana i pravoslavni Srbin, svestan uloge FT, da Vam postavim pitanje na koje godinama čekam odgovor: ko ima više Srba na duši, SP Krcun ili Tuđman? Hvala.
Preporuke:
0
0
32
subota, 31 oktobar 2009 21:57
DŠ
Ja ne odajem počast staljinistu Franji Tuđmanu koji je s Miloševićem i Karadžićem, slijedeći princip "humanoga preseljenja", dijelio Bosnu i Hercegovinu!
Preporuke:
0
0
33
ponedeljak, 02 novembar 2009 10:00
lepa Jela
Znate šte je za Povraćanje gospodine Karaganoviću?
Za povraćanje je to što smo mi obični, časni Srbi... morali da slušamo od medija i demokratske javnosti svih ovih devet godina...
Propaolo je sve, izgubili smo rat i onda su oni koji su u tom ratu bili samo zastave i perjanice odjednom prestali da budu simboli bilo čega do samo svoje zadnjice. Izvinjavam se na ovim rečima prostakluka ali taj čin Biljane Plavšić se nemože ničim opravdati. Uživala je ona da bude glavna, ali kada je trebalo da preuzme teret odgovornosti na svoja leđa, onda... Mi smo ionako samo narod, izdržaćemo i to.
Te sentimentalne priče Vi pričajte deci koji pojma nemaju o onome što se dešavalo, a nama mladima koji smo odrasli u svemu tome, molim Vas nemojte. Njih možda i možete da prevarite.
Biljana Plavšić zaslužuje prezir, zbog budućnosti nas i naše dece. Da se žigoše svaki onaj ko se stavi na čelo naroda, a onda se pokaže da nema ni lične snage, ni hrabrosti da taj narod ne zaštiti, ma ne... To niko normalan od nje ni očekivao.
Ona je u trenutku nacionalnog poraza pljunula po svom poraženom narodu dok su joj neprijatelji naroda krvnički stezali ruku iza leđa i na uvo joj šaputali šta će sve da joj rade ako ne pljune što jače. Istina mogla je i jače, ipak je našla neku meru.
Preporuke:
0
0
34
ponedeljak, 02 novembar 2009 21:19
Milorad
Biljana Plavšić je zasigurno najomrženiji srpski političar zapadno od Drine, s društvom Bogića Bogićevića i Milana Babića,u poslednjih 60 godina.
Preporuke:
0
0
35
ponedeljak, 02 novembar 2009 23:01
hiperborejac
"hiperborejac četvrtak, 22 oktobar 2009 21:24
uzaludni pokušaj da se uhvate i drugi na istu udicu
Gde li će stanovati ?"
Žalostna situacija kada ti preostaje samo da se citiraš.Nisam imao predstavu da ima stan u Beogradu...znao sam da kući ne sme... ona je znala ... mi smo znali.
Svi znamo zašto
.jpg)
Slikar je to lepo objasnio. E Franc, da sam znao da ću te u životu tako često sretati pažljivije bih te čitao u mladosti.
Iskreno se nadam da će gđa Plavšić po izlasku iz zatvora znati sama da nam o "genocidu" ispriča svoju priču i da će provesti spokojnu starost gde god bila...
Stavila je svoj lični, minorni, bedni interes iznad interesa naroda i Republike Srpske (a što se kog đavola mešala u politiku ako nije bila dovoljno jaka da snosi posledice, niko je nije terao), iako je žena u priličnim godinama, pri kraju svog životnog puta.
Nikakvog racionalnog razloga nije imala za tako nešto osim svoje lične slabosti i egoizma. A prijalo joj je i godilo kada je bila na čelu RS i glumila važnu ličnost. Čak se nešto junačila, pa Slobi svojevremeno nije htela da pruži ruku. To je često javno isticala kao dokaz svoje "hrabrosti" i beskompromisnosti u odbrani svojih ideala i interesa RS. Tu je, pred "diktatorom Slobom" bila hrabra, a pred haškim Minotaurom, pred onom tragikomičnom američkom pudlicom Karlom Del Ponte, Biljana se spustila na kolena, klekla, i sasvim sebično pogazila interese svoga naroda. A interes njenog naroda nije ukidanje RS i unitarizacija tzv. "Bosne", čemu u krajnjoj liniji služi njena uistinu bedna nagodba sa onim američkim čedom - čudovištem od "tribunala".
I šta je postigla. Njen narod će je prezirati, a oni sa druge strane, neprijateljski raspoloženi prema njenom narodu koji žele unitarnu tzv. "Bosnu", neće o njoj misliti ništa bolje nego što su mislili pre njenog moralnog sunovrata, nego će je i dalje mrzeti.
Tako nešto zaslužuje samo prezir i osudu.
Ne znam šta će samo onom Dodiku to metanisanje oko nje.
To me i brine, jer ako se tako ponaša prema Plavšićki, nisam siguran da je iskren u svojim namerama povodom očuvanja i zalaganja za interese Republike Srpske.
Oprez braćo u RS u pogledu Dodika.
Nesrećna Plavšićka bila je žrtva vešte manipulacije američkih demokrata koji danas pokazuju svoje pravo lice. To što je Plavšićka nasela na njihovu igru mi možda možemo da razumemo ali bilo bi pogrešno da zbog toga sada od nje pravimo heroja. Ona je bila pogrešna osoba na pogrešnom mestu u pogrešnom trenutku. Isto važi za celokupni politički vrh RS-a.
Ostaje nam da se nadamo da Milorad Dodik neće ponoviti greške svojih prethodnika.
Ako je gresila,neka joj bude oprosteno...
Dobrodosla !
Uz svo poštovanje ličnosti dr. Biljane Plavšić, razumevanje njenih nedoumica i trzavica, podvukao bih i junačko ali ludačko prihvatanje krivice. Ovaj potez, iznuđen, zna se od koga i kada, ipak ima simboliku i jasnu odrednicu. Ona je postradala bez krivice ali i podlegla sili. Podlegla je uticaju, za šta je ne krivim ali samo podsećam na jednu narodnu.
"Ko sa đavolom tikve sadi, o glavu mu se obijaju".
Samo je to trebala da zna, a zaboravila je.
Kao Srpkinja, za gđu Plavšić nemam lepu reč, nažalost...
Sa "Je l? tako?",postavila sam pitanje, a ne presudu...
Hvala na objašnjenju: "Ne, gospođa Plavšić uopšte nije „prihvatila genocid unapred,“ niti u pravnoj praksi, pa čak ni opakog Haškog sudilišta, takva mogućnost postoji. Kao što sam u svom tekstu objasnio, ona je prihvatila „krivicu“ za progon, a to je nešto drugo"...
U svakom slučaju prihvatiti krivicu znači biti kriv, toliko znam...
A gdji Plavšić želim da je ni u mislima više ništa ne progoni...
http://www.vecernji.hr/vijesti/zatvorenici-zenici-zasili-si-usta-zbog-pustanja-plavsic-slobodu-clanak-40730
Više vrijedi jedan pokajnik nego 99 pravednika!
Biljana Plavšić osuđena je ratna zločinka i apsurdno je priređivati joj doček. No valja joj odati tiho priznanje što je smogla snagu da javno otkrije kakvom se genocidnom taktikom služio genocidni velikosrpski stroj. Kojemu je i sama pripadala!
Na žalost, u to se kolo priključio i Franjo Tuđman koji je s Rašom i Slobom sprovodio četnički plan "humanoga preseljenja". Stoga su hrvatski Srbi preseljeni iz Krajine, a bosanski Hrvati iz Posavine.
Zahvaljujući suludoj generalissimusovoj politici, dali smo najbolju zemlju za kamenje i krš. Još smo i dobro prošli jer se valja prisjetiti da je Tuđmana htio darovati Slovencima najveći dio Savudrijskoga zaljeva, a da je Karadžiću nudio dubrovačko zaleđe.
Hvala na preporukama, ali nisu mi neophodne.
Nisam ni surov ni bezosećajan, međutim kada su državni i narodni poslovi u pitanju, očigledno malo drugačije i manje emotivno gledam na stvari od Vas. Stavljanje na čelo naroda u sudbonosnim trenutcima pretpostavlja spremnost na žrtvu. Plavšićeva je političar, a ne običan građanin, koji se pojavio ne pred običnim sudom, već pred srpskim čistilištem u Hagu, koji je i obrazovan (imate li šta tu da prigovorite?) zarad službene i zvanične potvrde američke odluke da su Srbi loši momci i krivi za sve, te da su izvršili ni manje ni više nego "genocid" u tzv. "Bosni", a da su druge Titove "Republike" napali i izvršili agresiju na njih.
Sudbina, lične drame, osećanja, emocije, dileme i "trileme" jedne Plavšićke, ili mene, ili Vas na primer, nisu ništa u odnosu na sudbinu i i nterese srpskog naroda i Republike Srpske, koji su objektivno (imate li šta tu da prigovorite?)od Plavšićke dovedeni u teži položaj nego što su pre njenog salta mortalea bili.
Kakve veze ima iz kojih razloga je Plavšićka priznala "progoniteljsku srpsku politiku" kada je rezultat objektivno katastrofalan po RS i Srbe u njoj.
Na muci se poznaju junaci.
I mnogi drugi su bili na sličnim "mukama" kao Plavšićeva, a nisu pristali na ucene, predloge i danajske darove haškog Minotaura.
Mogao je i pomenuti Sloba da prihvati "krivicu" i da se osveti Srbima koji su ga prvo uzdigli a zatim bez griže savesti isporučili Minotauru na Vidovdan, a mogao je i Ratko Mladić da se preda i da prihvati "krivicu" i da se nagodi, pa da umesto doživotne robije dobiju "samo" po pedeset godina zatvora i "bolji" zatvor.
A Republika Srpska da zvanično postane "genocidna tvorevina" te da se demokratorima iz Amerike i sa zapada uputi otvoren poziv da je ukinu.
Ali oni to nisu učinili.
Plavšićka je na slobodi, poželimo joj puno zdravlja i dug život.
A šta će biti sa Republikom Srpskom i Srbima u njoj? Hoće li i oni ostati slobodni, makar onoliko koliko su sada.
"U vreme dok je njen suprug pozivao građane na "gandijevski otpor" i mirne šetnje, tokom vrele zime 1996/7, Danica je imala drugačije mišljenje: "Miloševići ništa drugo nisu zaslužili nego da ih narod razapne konjima na repove zbog ovoga što mu rade… Njima samo treba motka u glavu… Sve treba blokirati. Njihovu kuću treba blokirati, treba ih gađati paradajzom i kamenjem, baciti bombu."
Radikalizam i smelost Danice Drašković nisu bili očigledni samo u tezama s kojima je bio saglasan veći deo Srbije. Naprotiv. U vreme najveće nacionalističke euforije, 1993. godine, kao supruga predsednika jedne nacionalističke stranke, za "TV novosti" izjavila je nešto za šta je malo ljudi u tom trenutku imalo hrabrosti: "Ovo je strašno, ta laž koju pričaju Dobrica Ćosić i Slobodan Milošević, kako mi ne ratujemo u Bosni, a znamo da je Srebrenicu osvojila jugoslovenska vojska koja je krenula iz Bajine Bašte. Mi to znamo, jer imamo tamo ljude koji su to videli – 280 tenkova je bilo, a vatrom su zasipana sva okolna muslimanska sela dok ih nisu pretvorili u krvavu kašu." Skoro istovremeno, za Studio B tvrdila je da bi Vuk "u svom Gacku danas branio Muslimane koji su tamo žrtva etničkog čišćenja, a ne Srbe koji su se tamo osramotili". U to doba silno se najedila i na novinare "Borbe" koji nisu objavili deo intervjua u kojem je govorila kako žali što nije bila u prilici da "pljune Arkanu u lice kada je paradirao Terazijama žedan krvi srpske omladine". Iako su u pitanju stavovi koje je u to doba izgovaralo jako malo ljudi, stavovi koji su u to doba mogli da koštaju i glave, desilo se da je ta antiratna i humanistička dimenzija Danice Drašković pala u drugi plan."
Ono "povraćanje" u poslednjoj rečenici Vašeg komentara ostavljam na čast Vašem vaspitanju, "umerenosti i osećajnosti".
Sa poštovanjem.
Nikada u Beogradu nisam u životu videla ni tračak "progona na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi"...Šteta što je gđa Plavišić odlučila da ćuti...milsim da bi i njoj bilo lakše da se izjada "svojima"... Što rekla "Ala", "ljudi greše"....a ja dodajem: "ljudi i praštaju"...
Povraćanje nije stvar vaspitanja. To je nedobrovoljni fiziološki refleks. Obično ga izaziva mučnina.
Posle priličnog čitalačkog iskustva mogu reći da je u više od tri četvrtine slučajeva autor sebi napravio štetu polemišući sa komentatorima. Ne radi se ovde s kim se ja slažem, Jasnom, Aleksandrom ili Stefanom, već o tome da komentator ima pravo i da ne bude u pravu, i to naveliko. I autor ima to pravo, ali se nekako podrazumeva da on bolje razume stvari od prosečnog čitaoca ili bar da bolje razume kako stvari stoje u životu. Dolazak do neke tačke gledišta je proces, i mi smo svi na tom putu na drugoj tački. Do kraja, ma koliko ispravan, svako mora doći sam, besmislica je da autor ili iko ikome išta objašnjava jedan-na-jedan.
Nase RS rukovodstvo je bilo nedoraslo situaciji zbog njihove naivnosti. A i Milosevic ih je okurazirao u tome, izljavljujuci da "kad se sazna istina" Srbi ce izaci pobjednici. Svako je nekako vjerovao da je srpski sukob sa zapadom bio nekakva tragicna zabuna koja ce se ispravit kad se istina sazna. (Biljana Plavsic sama, je znala da produbljuje ovu zabludu, nazivajuci Amerikance kao "nase saveznike") Kao da su akcije Zapada ikad imale neke veze sa istinom ili postenjem.
Slazem se potpuno sa Aleksandrom : ako ne mozes da podneses vrucinu mjesto ti nije u kuhinji (izreka pripisana Harry Truman-u).
Nasi dirigenti (s obe strane Drine) su bili, i ostaju, diletanti. Samo nas je mili Bog spasio od potpune katastrofe.
A jel je terao neko da se uopšte meša u politiku, i to vrlo vehementno? Bilo bi bolje i za nju i za nas da nije.
Ne samo da je Biljana Plavšić za ženu u njenim godinama, i njene marginalnosti u odnosu na donošenje bilo kakvih značajnih odluka, dobila preterano visoku kaznu, već je na izdržavanje te kazne bila poslata u Švedsku, i to u jedan zatvor gde su obično prestupnice iz raznih muslimanskih zemalja koje su uživale da je sadistički maltretiraju …
I gde joj je svakako bolje bilo nego da je služila tamo gde bi po logici I trebala: u zemlji gde je vršila inkrimisane radnje.
gospođa Plavšić je postala prvi visokopostavljeni član srpskog rukovodstva sa jedne ili druge obale Drine koji je bio osuđen za jedan od gnusnih zločina koji se pripisuju srpskoj strani ...
Ne srpskoj strani, nego Biljani Plavšić i rukovodstvu RS.
Šta znači pojam „nagodbe“ u Haškom tribunalu? To praktično znači da optužena osoba, koja ne želi da se izlaže tegobama i maltretiranju suđenja i koja preferira manje više predvidljivu kaznu, pristaje na krivicu po nekoj tački optužnice koja je prihvatljiva tužilaštvu.
I? To je njena procena, verovatno pametna. Nije morala , kao što nisu morali ni uradili ni ostali.
Ispali bi ste veći filozof da ste blagoizvoleli da nam otkrijete tu tajnu (koju izgleda ljubomorno čuvate), i prosvetlite mene neukog, zlog i surovog, zbog čega je Plavšićeva, zbog kakvog opravdanog "stanja, događaja, emocije, dileme, ličnih prilika" potpisala "pakt sa đavolom", i pred američkim sudom priznala krivicu, koja, s obzirom na njenu nekadašnju funkciju, teško tereti strašnim mukama i žrtvama stečeni položaj naroda kome pripada i Srpske čije interese se bila zaklela da će da štiti.
Da ima nešto u onome što sam sve vreme pokušavao da Vam kažem, najjasnije svedoči i današnja izjava onog, nama Srbima velikog i iskrenog neprijatelja Željka Komšića. Možete je pročitati na ovom istom sajtu.
Uzgred, zaboravih prošli put da Vam ukažem na najočitiji primer kako se i na najtežim mukama može biti veliki, kako se može biti uspravan i ponosan, i kako vam niko, pa ni svemoćni Amerikanci ništa ne mogu kada ste moralno i intelektualno superiorni, kada imate nepokolebljive ideale i čvrstu volju.
Kada ste čovek od integriteta.
Pogledajte onog haškog sužnja Vojislava Šešelja, koji na pravdi boga leži u haškoj pećini godinama (niko ne zna zbog čega), i koga niko i ništa ne može da slomi.
Oni njemu bukvalno ne mogu ništa, i kako je sam u svojoj uvodnoj besedi citirajući Pjera Bezuhova rekao, on im se svima grohotom smeje, ha, ha, ha, ha.
Mogao je Šešelj da prizna "krivicu", njega optužuju za neuporedivo blaže stvari nego što optužuju vođstvo Srpske, mogao je već da bude sa svojom ženom, decom, unucima, prijateljima, da sedi po beogradskim kafanama, pa čak da bude u parlamentu Srbije.
Ali ne, napamet mu nije palo da sa neprijateljskim "sudom i tužilaštvom" ulazi u bilo kakve dogovore, već ih maestralno razobličava u svakom trenutku, nepokolebljivo se držeći svojih ideala.
Kako da tom čoveku ne skinete kapu, bez obzira šta ko misli o njegovoj politici.
Mučnina kažete.
Ubi Vas prejaka reč.
U ovom slučaju ipak ima veze i sa vaspitanjem i kulturom dijaloga.
Politička korektnost je čudo - taj rečeni "DŠ" se ovde na NSPM manje-više neometano istovario (suptilno!) po svemu što ovde inače ne prolazi ni Srbima, Crnogorcima niti Muslimanima, niti šiptarima (MALIM SLOVOM, molim!).
Smatrajte ga posledicom "demokratske tranzicije" - pa ignorišite njegove komentare, ako ga već Uredništvo "pušta". Ja samo "skrolujem" dalje.
Pozdrav!
"deal" sa Klintonom, koji mu je ponudio nekoliko milijona dolara da se odstrani sa scene. Neka Delic-Bentley (poreklom Srpkinja) mu je to ponudila. Kazu da ju je Sloba izbacio iz kancelarije.
Slobodan Milosevic i Vojislav Seselj nijesu nas nimalo osramotili. Plavsicka jeste.
A sta reci za g-dju Plavsic?Nasla se gdje joj nije mjesto.Neka je ona ziva,zdrava i slobodna,ali i neka bude primjer kako se ono kaze:"Ko te tera u Moravu,kad ne znas da plivas".
Na Aleksandrovu opasku da narod u R.Srpskoj bude oprezan u pogledu Dodika,mogu reci da je potpuno u pravu,ali da,ipak,ne brine,jer znam kako stoje stvari u Srpskoj.Narod je taj kome je fitilj dogorio do prstiju i nece dozvoliti ni Dodiku ni bilo kome da unistava Srpsku.Srpski narod u Srpskoj je prvi put u svojoj istoriji jedinstven,nema podjela na cetnike i partizane,vjernike i ateiste, i kao sto je Radovan trazio 1992 da svi budemo samo Srbi i to je jedini uslov da uspijemo opstati i zato cemo opstati.A vidite kako se u Srbiji uporno gura podjela na cetnike i partizane,a nema jednog Radovana da kaze,dosta je podjela,svi smo samo Srbi i nista ni manje ni vise. Evo sta se desilo u Butmiru,zapadni mocnici nisu mogli nista progurati na stetu Srba,zato sto u Srpskoj nije moguc "05 oktobar",iako ga Zapad,na svaki nacin,provocira sa nekim propalim politicarima tipa Ivanica,Cavica ili Kalinica,ali svi znamo da im to nece proci.Dosta je srpske krvi proliveno da bi se sada pokleklo.Da su Srbi u Srbiji bili ovako jedinstveni,garantujem da ne bi bilo ni bombardovanja ni otimanja KosMeta,jer ne bi imali alternativnu vlast.Doduse,Putinova i Medvedeova Rusija nije ona Jeljcinova sto daje nadu u opstanak srpskog bica.
"Zahvaljujući suludoj generalissimusovoj politici, dali smo najbolju zemlju za kamenje i krš."
ajde da se odmah menjamo -čuj dalmacija i posavina..stvarnoo ste loše prošli
"Još smo i dobro prošli jer se valja prisjetiti da je Tuđmana htio darovati Slovencima najveći dio Savudrijskoga zaljeva.."
o izdaje - nudio im njihovo..skandal
".. a da je Karadžiću nudio dubrovačko zaleđe."
nažalost (po nas) mi Srbi nismo imali suludog generalisimusa, pa su naši voždovi davali istorijski naše gradove i obale umesto krševa u zaleđu i vukoj....
Hrvati su zaista neverovatan narod, umesto da ustaju narednih tisuću godina klanjajući se predsedniku partizana, njima još malo...
svašta čovek doživi - da branim Tuđmana od Hrvata, a nisam ni patrtizanovac
Nije lako junak biti,posebno se to odnosi na jednu baku od 70 leta!
ajde da se odmah menjamo -čuj dalmacija i posavina..stvarnoo ste loše prošli
Loše smo prošli i mi i Srbi. Spominjanje kamenja i krša, a tu ne spada Dalmacija koja nije pripadala SAO Krajini, nije toliko važno jer su izgubili ljudi, nevini Hrvati i Srbi koje su prevarili Tuđman i Milošević.
o izdaje - nudio im njihovo..skandal
Tuđman je Slovencima nudio većinu Savudrijskoga (Piranskoga) zaljeva. No Hrvatska po međunarodnomu pravu ima pravo na polovicu, stoga nije u redu da se staje na slovensku stranu.
Hrvati su zaista neverovatan narod, umesto da ustaju narednih tisuću godina klanjajući se predsedniku partizana, njima još malo...
svašta čovek doživi - da branim Tuđmana od Hrvata, a nisam ni patrtizanovac
Oprostit ću srpskomu komentatoru jer Tuđmana može braniti samo luđak ili potpuni politički diletant. Vjerujem da luđak nije, stoga ga molim da ubuduće ne brani neobranjivo!
Poštovani, gospodin brm Vam je dobronamerno preporučio kome da pored Vaših germansko-vatikanskih patrona zahvalite za to što zovete državom. Nema razloga da mrtvog čoveka olajavate, već koliko sutra posetite njegovo grobno mesto i odajte počast.
@brm
Čisto kao navijač Partizana i pravoslavni Srbin, svestan uloge FT, da Vam postavim pitanje na koje godinama čekam odgovor: ko ima više Srba na duši, SP Krcun ili Tuđman? Hvala.
Za povraćanje je to što smo mi obični, časni Srbi... morali da slušamo od medija i demokratske javnosti svih ovih devet godina...
Propaolo je sve, izgubili smo rat i onda su oni koji su u tom ratu bili samo zastave i perjanice odjednom prestali da budu simboli bilo čega do samo svoje zadnjice. Izvinjavam se na ovim rečima prostakluka ali taj čin Biljane Plavšić se nemože ničim opravdati. Uživala je ona da bude glavna, ali kada je trebalo da preuzme teret odgovornosti na svoja leđa, onda... Mi smo ionako samo narod, izdržaćemo i to.
Te sentimentalne priče Vi pričajte deci koji pojma nemaju o onome što se dešavalo, a nama mladima koji smo odrasli u svemu tome, molim Vas nemojte. Njih možda i možete da prevarite.
Biljana Plavšić zaslužuje prezir, zbog budućnosti nas i naše dece. Da se žigoše svaki onaj ko se stavi na čelo naroda, a onda se pokaže da nema ni lične snage, ni hrabrosti da taj narod ne zaštiti, ma ne... To niko normalan od nje ni očekivao.
Ona je u trenutku nacionalnog poraza pljunula po svom poraženom narodu dok su joj neprijatelji naroda krvnički stezali ruku iza leđa i na uvo joj šaputali šta će sve da joj rade ako ne pljune što jače. Istina mogla je i jače, ipak je našla neku meru.
uzaludni pokušaj da se uhvate i drugi na istu udicu
Gde li će stanovati ?"
Žalostna situacija kada ti preostaje samo da se citiraš.Nisam imao predstavu da ima stan u Beogradu...znao sam da kući ne sme... ona je znala ... mi smo znali.
Svi znamo zašto